Nisam baš sakupljač po prirodi i ne
volim kutke po kući prepune stvari koje
bi mi “jednom mogle zatrebati”, jer na
pola toga zaboravim ili ih jednostavno ne mogu naći baš kad si to zamislim.
Ali, priznajem, nakon odrađenog posla
često pospremim neke komade sigurna da će mi kad tad sinuti ideja što s njima.
I onda svakih par mjeseci dobijem
neodoljivu potrebu da napravim reda, pa većina toga ipak završi u kontejneru
(svatko ima svoje veselje :D )
Stara kuhinjska vratnica je ipak
preživjela te moje oscilacije “treba mi – ne treba mi” i ovih dana napokon došla na red da nečemu
posluži. Iako je mogla postati svašta, ja sam odlučila da ću od nje napraviti
pladanj. Osvojila me kvalitetom drva i formom okvira (uostalom zato sam i
sačuvala zatečenu kuhinju), a i već dugo želim neki komad preurediti u tiffany
plavu boju, pa se sve super poklopilo.
Akrilna boja, malo zlatne za patinu,
brusni papir, dvije ručke za vratnice ili ladice iz željezare i voila – romantičan
pladanj za doručak u krevet i lekcija da se komadi od kvalitetnih materijala ne
bacaju ;)
Fotke by CROPIX (Sandra Šimunović) za Jutarnji list
Izvrsno!
OdgovoriIzbrišip.s. ja se vječito zatrpavam stvarima i imam problem kad nešto trebam baciti. Pomalo sam ljubomorna na one koji s time nemaju problema :)
Ne brini, koliko god se dobro osječam kad napravim reda po ormarima i kutijama, već mi se nebrojeno puta desilo da mi par dana nakon čišćenja treba upravo ono što sam bacila :D
OdgovoriIzbriši